Put Kojota (III deo)

PUT KOJOTA: 17. dan

Posle odmora krećem u glancanje nedostataka. Jedan od najtežih izazova do sada mi je bio da objektivno posmatram svet oko sebe, pa sam osmislila metod „kako da postanete neutralni posmatrač u nekoliko lakih koraka“ 😀 (Ima da se prodaje u milionskim tiražima, šta ljude danas zanima više od toga? :D).

„Objektivna stvarnost“ nema značenje sama po sebi – klavir je za nekoga običan predmet, a za nekog drugog najbolji prijatelj. Tako je čak i sa ljudima, iako je meni jako teško da u to poverujem, moj sinak je za nekoga samo obično dete, jedno od mnogih. Zato sam danas kad god sam imala trenutak tišine, posmatrala svet oko sebe, izgovarajući u sebi: „Ovo nije onako kako meni izgleda; to je samo slika; ja to ne razumem.“ Deo „to je samo slika“ mi je dobro došao iz one meditacije za zaustavljanje unutrašnjeg dijaloga (12. dan), jer slikovito dočarava da ništa nije onako kako meni izgleda, a „ja to ne razumem“ sam dodala zato što je tako 😀 a i da sprečim mozak da počne da komplikuje.

Odlična vežba, radi baš ono čemu je namenjena, preporučujem je svima! Bar svima koji ne čeznu za dramom u životu i trude se da što više borave u mirnim dubinama svog okeana, dok  talase koriste isključivo za surfing 😉

A da dodatno razradim čula, počela sam da radim pred spavanje vežbu kruženja čula (preporuka naguala Učua): proći kroz sva čula po pet sekundi, tako što se snažno fokusiramo na vid (iako zatvorenih očiju ne vidimo ništa osim mraka, ali bitan je fokus), zatim na sluh, dodir, miris ukus. To je zagrevanje, a onda se prolazi kroz svako čulo po trideset sekundi. To je sve, a korist je višestruka – za jačanje fokusa na sadašnji trenutak, ali i za dodatnu energiju za samoisceljivanje u toku spavanja i sanjanja. Nastaviću da radim ovu vežbu svake večeri pred spavanje, bar do kraja Puta Kojota.

Danas, 13.5. Odličan, 5. Uspešno hvatanje zaleta na početku poslednjeg kruga.

Pozdravlja vas Aisling d'Oíche Ghealaí

 

PUT KOJOTA: 18. dan

Današnji izazov: uraditi meditaciju svih runa. Ovo ne radim često, obično radim po jednu runu dnevno ili po nekoliko dana. Treba vizualizovati sve rune u nizu, bez previše zadržavanja na svakoj, a da se potpuno uđe u simbol i energiju svake rune.

Neću opisivati svoje iskustvo sa ovom meditacijom, jer je lično, a i može čudno da zvuči 🙂 Mogu samo da kažem da je sve išlo prirodno, sa brzim tokom i velikom jasnoćom, a sigurna sam da su tome doprinele sve ostale vežbe koje sam prošla u prethodnih 17 dana na ovom Putu.

14.5. Odličan, 5. Uvek je dobro sa runama, ali nije uvek ovako lako.

Pozdravlja vas Aisling d'Oíche Ghealaí

 

PUT KOJOTA: 19. dan

Danas pretvaram stvarnost u san 🙂 Prema drevnim tradicijama, a i nekim savremenim naučnim tvrdnjama, stvarnost nije baš „stvarna“; ako želimo da je menjamo, sve što treba da uradimo je da promenimo fokus.

Ova vežba je jednostavna – šta god uradite ili vidite, kažete u sebi: „ovo je san“. Ulica je san, posao je san, prijatan razgovor je san, neprijatno iskustvo isto, odraz u ogledalu… Sve dok smo uvereni da živimo u čvrstoj realnosti, svaka promena nam izgleda kao veliki poduhvat, dok u snovima možemo da menjamo sve što želimo.

Jako mi se dopada ovakav način života. Sve izgleda prilično nestvarno, lako i moguće. Dešavaju se neuobičajene stvari na neuobičajene načine, ništa spektakularno, ali vrlo zanimljivo.

Danas, 15.5. Odličan, 5. Mislim da ću zadržati ovakvu perspektivu.

Pozdravlja vas Aisling d'Oíche Ghealaí

 

PUT KOJOTA: 20. dan

Izazov: videti božansko u svemu. Prirodno mi se nadovezalo na jučerašnji dan, a pomislila sam i da je to dobar način da naučim da budem neutralni posmatrač – kopkaju me ti zadaci koje nisam zadovoljavajuće uradila… štreberka… 🙂

Tako i bi. Svest o tome da je sve sačinjeno od božanske iskre u trenutku briše granice, predrasude, pretpostavke, verovanja, budi čaroliju u svemu, sve ima svrhu. To je jedini recept za prihvatanje – razlika i jedinstvenosti, recept za buđenje „neutralnog posmatrača“.

Pitala sam se kako je moguće ne deliti svet na „dobro“ i „loše“ i evo, pronašla sam način. U jednom mitu starih severnjačkih naroda, bog Odin je dao oko za mudrost. Možda to znači da je postao zaista mudar (svestan) kada je prevazišao polarnosti – „počeo da gleda jednim okom“.

16.5. Odličan, 5.

Pozdravlja vas Aisling d'Oíche Ghealaí

 

PUT KOJOTA: 21. dan

Današnji izazov je da radim svoj posao savršeno, da se odnosim prema svom radnom mestu kao da je moja firma 🙂 To je jedna od vežbi za pojačavanje energije bogatstva (svih vrsta) u životu, nasuprot osećajima i uverenjima koji podržavaju energiju nemaštine i nedovoljnosti. Dobro je za novac, ali i za svrsishodnost samog posla – ako negde provodimo vreme, lepše je i lakše da tome damo i smisao 😉

Ne mogu baš da se pohvalim uspehom. Bila sam umorna, ovih dana sam dosta radila, pa sam danas, čini mi se, „odrađivala“ više nego obično. Otkad sam krenula na Put Kojota sve radim svesnije i posvećenije, pa i sviram tako (moj posao je da sviram). Međutim danas, baš kad sam sebi zadala takav izazov, krenulo je lepo ujutru, ali popodne je iščezla sva dobra volja :/

17.5. Dobar, 3. Moraću više da se potrudim za izobilje 😉

P.S. Večernje vežbe kruženja čula mi odlično idu 🙂

Pozdravlja vas Aisling d'Oíche Ghealaí

 

PUT KOJOTA: 22. dan

Izazov: da ceo dan ništa ne pročitam i ne napišem; za mene – nemoguća misija. Uvek imam nešto „važno“ da zabeležim, neku obavezu ili ideju, i nešto korisno ili poučno da pročitam 🙂 Osim toga, obično čim se probudim proveravam e-mail, messenger i blog, jer me skoro uvek čeka neka poruka, pitanje ili komentar u vezi sa našim radionicama, meditacijama ili otvaranjima runa. Znam da nije dobro što to radim, ali su mi ti kontakti dragi i značajni i to mi je prešlo u naviku.

Danas ceo dan ne proveravam poruke (čak ni sms) i ne palim kompjuter.

Dan mi je bio toliko neuobičajen da mogu da zaključim da sam potpuni zavisnik od čitanja i pisanja. Ne mogu da zamislim život bez olovke, papira, tastature i monitora. A što se komunikacije tiče, toliko je postala intenzivna poslednjih godina da je to zastrašujuće. Ispostavilo se da sms i ne mogu da ignorišem, jer bih, da sam previdela neke poruke, otišla na pogrešnu probu a propustila onu na koju je trebalo da odem. Ništa strašno, nije da život zavisi od toga, ali bi imalo uticaja na moj posao i organizaciju celog dana.

Dobila sam izuzetno jaku želju da odem negde na 2-3 nedelje bez olovke, papira, tastature i monitora bilo koje vrste, bez informacija i ideja, da samo živim…

18.5. Vr. dobar, 4. Odlično obavljen posao s obzirom na navike, ali ne baš potpuno ostvaren zadatak.

Pozdravlja vas Aisling d'Oíche Ghealaí

 

PUT KOJOTA: 23. dan

Danas se podsećam da sam ja kreator svojih okolnosti. I to ne zahvaljujući vizualizaciji, afirmacijama, zakonu privlačenja, magiji… 🙂 nego zato što tako hoću.

Tako je, jer ne postoji „objektivna stvarnost“.

Ako bi postojala, to bi podrazumevalo da postoji i opšta istina. Međutim, kad bih ja npr. ispričala istinitu priču o svom životu, ona bi se suštinski razlikovala od priče koju bi ispričala moja mama, moj tata bi ispričao nešto treće, a sestra četvrto, da ne idem dalje. Sve istinite priče i sve o meni. To je istina o istini 🙂 A „objektivnu stvarnost“ poriču brojne drevne filozofije, sve do savremenih nauka, kao što su kvantna fizika i neurobiologija. Nije lako ukratko objasniti, pozabaviću se ovim detaljnije u nekom od sledećih blogova 🙂 Suština je da sve zavisi od svesti posmatrača. Bukvalno, ne u smislu našeg doživljaja stvarnosti, da li prihvatamo određenu situaciju i sl. nego ono što nazivamo stvarnost zavisi od svesti posmatrača.

Današnja vežba je jednostavna: kad god mi nešto dođe u vidno polje, pomislim da je takvo zato što ja tako hoću. Npr. „Ova krošnja je zelena zato što ja tako hoću.“

Čak i ako verujete da postoji neka konkretna, nepromenljiva stvarnost, ova vežba je izuzetno korisna. U šamanskoj praksi postoji nešto slično što se uspešno primenjuje vekovima unazad. Kada se često ponavlja, podsvest postepeno prihvata informaciju da je sve stvar vašeg izbora, pa kada jednom dođe do potrebe da nešto promenite ili kreirate, ona vas vodi do ostvarenja. Opet nezgodno ukratko objasniti 🙂

U svakom slučaju, 19.5. Odličan, 5. Totalno poverovala u sve što pričam 😀

Pozdravlja vas Aisling d'Oíche Ghealaí

 

PUT KOJOTA: 24. dan

Poslednji dan mog Puta Kojota ujedno je bio i prvi dan priče naguala Učua o umetnosti svesnog sanjanja. Ovo poklapanje je ispalo sasvim slučajno, kao i sam početak ovog mog „putovanja“. Primetila sam i dok je trajalo, ali sada sa distance još jasnije vidim koliko je bilo transformativno.

U stvari, klatno se zaljuljalo i promene su postale jedina konstanta 🙂

Sigurna sam da ću uskoro ponoviti Put Kojota, sledeći put – sa nove polazne tačke 🙂

Pozdravlja vas Aisling d'Oíche Ghealaí

 

PRATITE NAS

www.huginnmuninn.net

fb stranica Huginn & Muninn – preobražaj kroz rune

 

Logo bela slova

copyright

Advertisements

One thought on “Put Kojota (III deo)

Add yours

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava /  Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava /  Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava /  Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava /  Promijeni )

Povezivanje na %s

Create a website or blog at WordPress.com

Gore ↑

%d bloggers like this: