Put Kojota (II deo)

PUT KOJOTA: 9. dan

Izazov: intenzivno koristiti čula. Ovo je vežba koja se primenjuje i u šamanizmu i u okviru mindfulness tehnika, cilj je biti aktivno prisutan u sadašnjem trenutku.

Nisam baš zadovoljna kako sam odgovorila na ovaj izazov. Nekako se nisam snašla. Stalno sam morala da dajem sebi naredbe: „Miris! Ukus! Gledaj! Slušaj! Šta osećaš?!“ I ništa nije išlo spontano. Osim gledanja, slušanja i mirisanja kad sam ušla u šumu 🙂 Ali to je trajalo pola sata – sat, ostatak dana sam komandovala u sebi. Verovatno treba prvo da provežbam svako čulo pojedinačno, a ne znam ni da li je uopšte moguće fokusirati se na svih pet istovremeno 😀

Danas, 5.5. Dobar, 3. Od sutra radim popravni, svaki dan po jedno čulo i na kraju sve zajedno. Naravno, uz nove izazove 🙂

Pozdravlja vas Aisling d'Oíche Ghealaí

 

PUT KOJOTA: 10. dan

Današnji izazov je bio da u komunikaciji sa ljudima ništa ne komentarišem, samo slušam; ako mi neko postavi pitanje, odgovaram najkraće, koliko moram i ne koristim reči koje ukazuju na mene (ja, moje, meni, mene, sa mnom…); da se trudim da sagovornik dođe do izražaja i da mu ne bude dosadno. Imala sam odličnu priliku da se testiram – danas, na slavi i ispalo je da sam prilično dobra u ovome 🙂 Baš volim da dam ljudima prostora da ispričaju to što žele. Jedino što me navodi da se umešam u njihovu priču je kad mi padne na pamet nešto što mislim da bi im moglo biti od pomoći u nekoj situaciji. To je valjda korisno, ali danas sam se uzdržavala i od toga – izazov je izazov.

Kao što sam obećala, počinjem sa treniranjem fokusa na pojedinačna čula, danas: sluh. Po preporuci naguala Učua (za promenu :D) radi se tako što se u prirodi izabere jedan zvuk koji se prati sluhom (npr. cvrkut ptica), zatim se na njega dodaje još jedan (npr. detlić), pa sledeći dok ne stignemo do maksimalnog broja zvukova koje možemo istovremeno pažljivo da pratimo. Na svu sreću, i za ovo sam imala idealnu priliku – u šumi. Ova vežba je sjajna i vrlo rado ću je ponoviti, izuzetan je osećaj slušati prirodnu polifoniju, a fokus na slušanje je toliki da dovodi do granice transa! Ukratko, preporučujem 🙂

A da se ispuni trojstvo, naučila sam jednu ozbiljnu lekciju, potpuno neplanirano 🙂 Naljutila sam se na sinka pošto me je nogicama izgurao sa ležaja, jer je hteo sam na njemu da se širi. Ništa strašno, ali kao ja pedagoški, da mu dam do znanja da to nije u redu. Posle kratkog vremena me je pogledao i rekao: „Ti idi kući“. Pitala sam zašto, a on je rekao: „Kad me ne vojis“.

– Volim te najviše na svetu.

– Vojis me a jutis me. (prevod: Voliš me, a ljutiš se na mene.)

– A kad bih ja tebe udarila, da li bi se ti naljutio na mene?

– Ja ne bih.

I ne bi, on bi možda plakao ili bi vikao na mene, ne znam, pošto nisam probala, ali sam sigurna da se ne bi ljutio. Izuzetno je glupo ljutiti se, to naučimo negde usput u životu i počnemo da primenjujemo kao da se podrazumeva, a ljubav zahteva otvorenost, ne skrštanje ruku na grudima da sputamo život koji iz njih zrači. Izvinila sam mu se i rekla da se više nikad neću ljutiti na njega, nisam mogla da smislim ništa pametnije u tom trenutku. Upravo sam naučila šta je bezuslovna ljubav.

6.5. Vr. dobar, 4. Zbog jake tendencije da se umešam u nečiju priču kad mislim da imam dobar savet i zato što nisam znala šta je bezuslovna ljubav.

Pozdravlja vas Aisling d'Oíche Ghealaí

 

PUT KOJOTA: 11. dan

Danas sam bila „tragač“: pratila sam svoje ponašanje i reakcije, a najviše misli. Uvek je dobro posmatrati sebe kao nekog drugog, jer tada ne doživljavamo kao da se okolnosti dešavaju nama, odnosno da smo njihova žrtva, i ništa nije tako lično i dramatično. Posebno sam obratila pažnju da primetim kada se žalim na nešto (naglas ili u sebi), hvalim ili lažem, to su mi nekako najveći pokazatelji jakog ega.

Baš sam dobra bila u ovome, svaka mi čast! Niti se žalim, niti se hvalim, niti lažem, samo se malko izvlačim, „prilagođavam“ situaciju svojoj viziji udobnosti 🙂 Nije mala stvar, ali je izlečivo. I ovom prilikom sam primenila savet naguala: ne shvataj sebe ozbiljno. Odličan sistem, osvešćuje u trenutku.

Što se tiče čula, danas sam se fokusirala na dodir. Kad god sam se setila, osetila sam celo telo, odeću, stolicu na kojoj sedim, naslon, rukavice (baštenske :)), vetar… Neverovatno koliko ovo čulo zapostavljamo, bar ja, ali pretpostavljam da je to opšta pojava. Setimo ga se tek kada nešto namerno dodirnemo, ili kad je intenzivno prijatno / neprijatno. A u stvari stalno nešto dodirujemo, osećamo, samo suptilno. Jako je lepo stalno osećati dodir, a vetar je posebna priča.

7.5. Odličan, 5.

Pozdravlja vas Aisling d'Oíche Ghealaí

 

PUT KOJOTA: 12. dan

Izazov: zaustaviti unutrašnji dijalog. To je, bar u mom slučaju, moguće samo na trenutke. Ako neko ne čavrlja, onda peva. U svakom slučaju, nema tišine – osim u meditaciji 🙂 Danas sam to htela da postignem izvan formalne meditacije, ali nije išlo, možda se trenutak produžavao na dva-tri, ne više od toga. Za zaustavljanje unutrašnjeg dijaloga je ipak potreban intenzivan fokus.

Počela sam da smišljam kako bih do toga mogla da dođem na neki nov način, ipak sam ja učiteljica meditacije 😉 i smislila sam da „putujem“ posredno, preko predmeta. Da bi se umirile misli, potrebno je fokusirati se na dah, a zatim se pažnja premešta na predmet koji posmatrate tako da postane dvodimenzionalna slika; zatvorite oči i ponavljate u sebi naziv predmeta dok reč ne izgubi značenje i na kraju „posmatrate“ beskraji crni prostor ispred svojih kapaka. Ovo je krajnje pojednostavljena instrukcija, ima još dosta detalja koje treba uključiti, ali to je suština, lagani tok nestajanja.

Efekat meditacije: savršenstvo 🙂 „Glavna prepreka kod većine ljudi je unutrašnji dijalog. Kada čovek nauči da ga zaustavi, sve postaje moguće. Najneverovatniji projekti postanu izvodljivi.“ Don Huan

Današnje čulo: ukus. Vežba potpuno zanemarena. Mrzi me da osećam ukus kad ne jedem, i ne setim se da se zapitam kakav je ukus mojih usta. Inače nisam od onih svaštojeda, važni su mi ukusi i njihove kombinacije, tekstura hrane, pa i escajg 🙂 Ali od ove današnje vežbe ništa, zaboravljala sam je čak i u toku obroka :/

8.5. Vr. dobar, 4. Žao mi je, zbog divne meditacije koja je nastala, ali moram da uzmem u obzir i vežbe čula, ipak sam se obavezala 😀

Pozdravlja vas Aisling d'Oíche Ghealaí

 

PUT KOJOTA: 13. dan

Danas sam uspešno odradila surovi izazov koji mi je predložila Radgost: vežbati najdosadniju klavirsku pratnju pola sata sa punom pažnjom. To je baš odrađivanje, dosadno je, ruke počnu da bole, a negde na polovini mi se i prispavalo. Dobro, dešava se sve to i inače (ipak sam svirala pratnju Albinonijevog koncerta za trubu :P), ali ne u tolikoj meri.

Primetila sam da je ovo neka vrsta meditacije, svaki ton mogu da doživim u potpunosti (nije da sam to i želela), a misli povremeno skliznu na razne životne teme 🙂 trudila sam se da to izbegnem, jer je zadatak da vežbam sa punom pažnjom. Pošto sam svirala jako sporo stavove koji su inače brzi, stalno sam imala tendenciju da ubrzavam; nisam pravila greške, ali sam gubila ritam.

Ova luda vežba je ispala vrlo korisna. Ima efekat vežbe za prisutnost “u ovde i sada”, jer svaki ton traje dovoljno da se u njemu “boravi”, a razmišljanje o krajnjem cilju – kraju kompozicije – ne dolazi u obzir, jer je predaleko. Podstakla me je da razmišljam i o brzini u životu, koliko je značajno pronaći odgovarajući tempo i prilagođavati ga prema sebi i prema situacijama. Ja sam po prirodi spora i pažljiva, ali se dešava da zbog toga izgubim ritam. Stvar je u tome da nije dovoljno imati fokus na ono gde smo trenutno, nego treba istovremeno imati uvid u celinu, najširu sliku, a uz to i tok – stalni pokret koji čini život… i muziku.

Danas, 9.5. Odličan, 5. Hvala, draga Radgost ❤ I svaka meni čast! 😀

Pozdravlja vas Aisling d'Oíche Ghealaí

 

PUT KOJOTA: 14. dan

Izazov: da ceo dan budem neutralni posmatrač, da ne procenjujem i ne komentarišem, naglas ni u sebi, ni pozitivno ni negativno. Ovo je viši stepen nekritikovanja (koje sam vežbala 4. dana), sledeći razred, ko savlada nekritikovanje (bar delimično), može da se upusti u neutralno posmatranje 🙂

Moram priznati da je ovo bilo izuzetno teško, takoreći neizvodljivo, ali mi je bilo jako korisno da lovim sve te procene i zaključke. Hrpa automatskih zaključaka, non-stop, samo se nadovezuju, pri svakom pokretu, pogledu, misli… „U, kako je ukusno; dobar pogled; lepo rečeno; preglasno; bolje da puste muziku…“ i tako u nedogled, dok smo budni.

Primetila sam jednu dobru stvar, da ne komentarišem, ne razvijam priče, od toga sam se odučila. Ali da ne razdvajam na dobro i loše, to izgleda kao nemoguća misija. Naročito što postoji privid da je potrebno, čak sam se i zapitala da li nam je to neophodno da bismo mogli da funkcionišemo u životu, da bismo učili iz iskustva, da ne moramo u sličnim situacijama iznova da donosimo odluke i sl. bullshit.

Hehe 🙂

Nije nam potrebno, bar ne u tolikoj meri, možda 5% (stručna procena ;)). Put Kojota je oslobađanje od automatizovanog ponašanja, od robovanja idejama, navikama, od kolektivne svesti. Stvarno življenje je odgovorno življenje, i kako kaže Sadhguru, odgovornost znači da u svakom trenutku odgovaramo na datu situaciju u odnosu na samu situaciju, a ne da nesvesno reagujemo. Odgovornost nije teret, obaveza, krivica, kako se obično tumači, nego ODGOVARANJE. Uvek na nov način, neukalupljen bilo kakvim obrascima, svesno, prema toj situaciji u tom trenutku. Zato senzore treba uključivati samo prilikom odgovaranja, inače je sto samo sto, klavir samo klavir…

Današnje čulo: vid. Mislim da način na koji nešto posmatramo utiče na predmet posmatranja, da se preko pogleda povezujemo. To sam primetila dok sam gledala vatru, kao da je lepše i jače gorela kad je „obuhvatim“ pogledom (što se ljudi tiče, podrazumeva se). Osim toga, primetila sam da sam juče potpuno zaboravila na čula 🙂

Danas, 10.5. Dobar, 3. Dobar zaključak, ali loše obavljen zadatak.

Pozdravlja vas Aisling d'Oíche Ghealaí

 

PUT KOJOTA: 15. dan

Još jedan Radgostin izazov: da brzo donosim odluke – da odlučim šta ću da radim, jedem, gde ću da idem trenutno, brzo, odmah i da pritom nikoga ne konsultujem. Težak zadatak za jednu Vagu, ali sam ga iznenađujuće uspešno obavila 🙂 I pošto u toku dana nisam morala puno da donosim odluke, a imala sam puno toga da uradim, proširila sam izazov: da odmah uradim sve čega se setim, umesto da pravim spisak obaveza i ostavljam ih za kasnije jer nisu pioritet (što inače radim).

Vrlo korisni izazovi, bila sam daleko brža i efikasnija nego inače, obavila sam brdo sitnica koje vučem danima. Te sitnice kao da se umnožavaju, dok radim jednu setim se još dve, tako da sve ide kao na traci, bez predaha. U nekom trenutku se to umnožavanje ipak zaustavi i malih obaveza više nema, a tada je osećaj odličan – sve je raščišćeno i one dve-tri krupne obaveze se mnogo lakše obave, bez opterećenja, bez zujanja onih malih negde u pozadini.

Oko 17h se setih da bih mogla nešto i da pojedem…

Današnje čulo: miris. Nemam nekih posebnih utisaka – nešto miriše, nešto smrdi, pa šta ćemo 🙂

11.5. Odličan, 5. Zaslužila sam odmor 🙂

Pozdravlja vas Aisling d'Oíche Ghealaí

 

PUT KOJOTA: 16. dan

Odmor. Poslednjih sedam dana mi je proletelo!

Trenirala sam fokus na čula, uhodila sam samu sebe da proverim da li dovoljno posvećujem pažnju sagovornicima, da li se žalim, hvalim, ili lažem, brzo donosila odluke, vežbala najdosadniju klavirsku pratnju pola sata sa punom pažnjom i došla do suštinskih saznanja o životu, naučila šta je bezuslovna ljubav, pokušavala da budem neutralni posmatrač, nisam uspela da zaustavim unutrašnji dijalog u svakodnevnim uslovima, ali je nastala jedna sjajna meditacija.

Možda malo neobična nedelja 🙂 ali uspešna. Bez obzira koliko sam uspešno odgovarala na izazove, naučila sam puno o sebi i o životu. Od sutra hvatam zalet, kreće poslednji krug.

Pozdravlja vas Aisling d'Oíche Ghealaí

 

Nastavak

PRATITE NAS

www.huginnmuninn.net

fb stranica Huginn & Muninn – preobražaj kroz rune

Logo bela slova

copyright

Advertisements

One thought on “Put Kojota (II deo)

Add yours

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava /  Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava /  Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava /  Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava /  Promijeni )

Povezivanje na %s

Create a website or blog at WordPress.com

Gore ↑

%d bloggers like this: