Put Kojota (I deo)

PUT KOJOTA: 1. dan

„Put kojota“ je indijanska metafora za oslobađanje od automatizovanog ponašanja. Više ću o tome pisati na blogu, ali ukratko, skloni smo da se prepustimo rutinama (jer na taj način osećamo sigurnost i izvesnost) što često dovodi do apatije, gubljenja pravca i smisla, ponašamo se automatski i um i intuicija nam zakržljavaju. Indijanski rečeno, ovo je put lisice: ponašamo se kao plen, predvidivi smo. Za razliku od lisice, kojot nema nikakve rutine i ne može se uloviti. Put kojota donosi svežinu, radost, osnaživanje, a zahteva samo razbijanje rutina.

Ja sam danas spontano krenula uz jedno brdo na svom Putu kojota, ne mogu da kažem da sam ga danas započela jer po prirodi nisam osoba od rutina (blagoslov Urana na ascendentu 🙂 ). Desilo se da mi je Žare (muž) predložio da odemo u dugu šetnju: preko Save, pa drugom obalom, pa nazad starim, železničkim mostom. Prihvatila sam izazov: šetnja od 8 km (moj dnevni maksimum je obično 1-2 km) i prelazak preko metalne konstrukcije visoko iznad vode, čiji je pod mreža, po sredini pruga, a sa obe strane uzanog pešačkog dela rupe. Ne znam da li sam dobro opisala, ali je u pitanju most preko kojeg ja, koja se plašim i visine i vode, nisam planirala ikad u životu da pređem. Bila je to prava avantura, naročito kad je negde na sredini naišao voz i ceo most se tresao uz neopisivu buku, koja me je, krajnje neočekivano, ispunila snagom i hrabrošću.

Dok sam se približavala svojoj oazi, zadovoljna i ponosna, shvatila sam da sam uradila dve baš neuobičajene stvari danas: jako duga šetnja i moost. Setila sam se mog dragog šamana Učua i njegove priče o Putu kojota i pomislila da je izgleda vreme da posvetim pažnju svom Putu. A pošto, kao što rekoh, nemam neke rutine koje bih mogla da razbijam, dobar način za mene bi mogao da bude prihvatanje izazova. (Onda sam se setila filma „Yes Man“ :D)

Sledeća nedoumica je bila: koliko dugo da vodim računa o tome? Neka bude 21 dan, toliko nam je potrebno da se oslobodimo neke navike ili prihvatimo novu, kaže dr Dipak Čopra, pa onda to mora biti dobar period i za odustajanje od koncepta navika i automatizacije uopšte, odnosno ovladavanje veštinom svesnog življenja.

21 dan je dug period i velika je verovatnoća da ću odustati pre nego što završim, pa sam pomislila da ću se obavezati ako svoju nameru podelim sa što većim brojem ljudi. I to je za mene potpuno novo iskustvo. Tako je i treći izazov za danas prihvaćen.

Da sumiram: nastavljam svoj Put prepuštajući se duhu Kojota; a to će izgledati tako što ću sledeće tri nedelje svaki dan uraditi nešto što je za mene na neki način novo ili neuobičajeno, bez ikakvog plana, osim da ću svoja iskustva objavljivati svakodnevno objavljivati na fb stranici, a na blogu po nekoliko dana objedinjeno.

Danas (27.4.) dobija Odličan, 5. Pritom je mlad Mesec, odlično vreme za početak 🙂

Pozdravlja vas Aisling d’Oiche Ghealai

PUT KOJOTA: 2. dan

Današnji izazov je bio kuvanje ručka. Ne zato što to jako retko radim, nego sam htela da dovedem proces na viši nivo 🙂

Odavno spremam hranu svesno – „odmaram“ svoju pažnju na svemu što pritom doživljavam kroz čula – gledam, slušam, osećam teksturu, mirise i ukuse, ne razmišljajući o bilo čemu drugom, koliko god je to moguće. Tako da mindful cooking ne spada u izazove, pa sam poželela da budem zahvalna: za hranu do koje lako mogu da dođem, toplu vodu i sl. Ali to kod mene ne ide. Uopšte, taj koncept zahvalnosti doživljavam uglavnom na nivou uma i sigurna sam da stvarna zahvalnost nije takva kako je ja osećam. Svesna sam sve lepote i svih vrednosti u svom životu i često kažem u sebi: „Hvala Bogu!“ – i idem dalje; a prava zahvalnost je stalno prisutna.

I tako sam, gledajući luk (razočarana što ne mogu da mu se zahvalim od srca :)) videla nešto novo: u trenutku mi je postalo sasvim jasno da će ta bela materija, sa svojim vlaknima i tečnostima, danas dati ogroman doprinos našem zdravlju. I nadalje je taj osećaj ostao podjednako postojan, svako povrće je imalo svoj doprinos, i to ne samo zdravlju. Ono što jedemo prenosi svoju životnu energiju u nas, život. Setila sam se reči Eileen Caddy: „Vidi mene (boga) u svemu i obožavaj me svuda, jer ja sam u svim stvarima: u bašti, u cveću, u povrću, u poljima, u tvom domu, u onima koji te okružuju, u samom središtu tvog bića. Ja sam Duh, ja sam Sve u Svemu.“

Ručak je bio savršen 🙂 a čarolija je zračila iz svega sa čim sam se susretala do kraja dana.

I danas (28.4.) Odličan, 5. Klimav početak, ali je zadatak uspešno ispunjen.

Pozdravlja vas Aisling d'Oíche Ghealaí

PUT KOJOTA: 3. dan

Obično kasnim i baš ne volim tu svoju osobinu. Jutros smo putovali na takmičenje violinista i dogovor je bio da izađem u 6.50 ispred zgrade. Izazov: da siđem 5 minuta ranije i malo sačekam; što da ne, izgledalo mi je da će to biti lepo novo iskustvo, u parku, uz ptičice.

Nisam uspela.

Čak nisam stigla ni na vreme, opet su mene čekali 😦 Kako to može biti teže od prelaska preko oronulog železničkog mosta? To je kao neka začaranost, vreme jednostavno isklizne. Totalni izazov! Savladaću ga kad-tad 😉

Radgost kaže: „Ne osvrći se na greške, kao kad sviraš, samo nastavi dalje.“ Videću onda da provežbam stizanje na vreme pre sledećeg nastupa na putu kojota – biće mi cilj da stignem pet minuta ranije na svaki zakazani sastanak u preostalih 18 dana.

Da mi ne bi ostala jedinica, uradila sam popravni: odjavila sam se sa svih mailing lista na koje sam bila prijavljena – Chopra Center, Sounds True, Eckhart Teachings itd. Vreme je za manje prikupljanja a više rasipanja 🙂

Danas (29.4.) Dovoljan, 2. Uspela sam da se izvučem, ali se jedinica ne može popraviti na peticu.

Pozdravlja vas Aisling d'Oíche Ghealaí

PUT KOJOTA: 4. dan

Izazov: da ceo dan ne kritikujem nikoga i ništa, naglas ni u sebi. Imala sam idealnu priliku za test – svadba – može se očekivati 1000 razloga za džangrizanje s moje strane, u rasponu od preglasne muzike do raspomamljenih ljudi. Izbegavam svadbe toliko da sam bila na svega nekoliko u životu, ali smo poziv dobili od tako drage osobe da je bilo nemoguće odbiti.

Počela sam da primenjujem izazov od jutra, na mužu i sinku 🙂 Priznajem da je bilo teško u početku, ali je bilo jako korisno što sam odmah rekla Žarku (mužu) za svoju odluku pa me je i on zlobno opominjao kad god krenem da je kršim 🙂 a kasnije mi se i pridružio. Za ovakve stvari puno znači podrška bliske osobe.

Prvo veliko iskušenje je bilo pre svadbe, u igraonici, kad nam se konobarica nekoliko puta opušteno umešala u razgovor 😀 Jedva sam se uzdržavala od komentara, ali je moja istrajnost urodila plodom: shvatila sam da mogu da se zakačim za to što je lepa i kad god mi misli skrenu na smisao njenih reči da preusmerim pažnju na njenu lepotu. Ispostavilo se da je sistem 100% efikasan i opšte primenljiv, dovoljno je naći jednu pozitivnu karakteristiku i držati se toga. A što je najbolje, pomaže da se jako brzo smanjuje potreba za kritikom, tako da je do kraja dana Kritičar u mom umu potpuno isključen pa smo se i na svadbi odlično proveli 😀

Osim toga, izgleda da drugi ljudi osećaju ovakav stav. Meni se i inače povremeno dešava da mi osoba koju vidim prvi put u životu iz čista mira poveri nešto lično, intimno, ali juče se to desilo tri puta u nekoliko sati. Pretpostavljam da je to reakcija na odsustvo Kritičara.

30.4. Vr. dobar, 4. Mogla bi biti petica, ali moram da uzmem u obzir da pišem sa zakašnjenjem. A i da smo zakasnili na venčanje :/

Pozdravlja vas Aisling d'Oiche Ghealai

PUT KOJOTA: 5. dan

Organizaciju današnjeg dana sam u potpunosti prepustila svom trogodišnjem sinu: odlučila sam da moram da pristanem na sve što on predloži. Sve. Mislila sam da će na ovaj izazov biti nemoguće odgovoriti, a ispostavilo se da je moguće, lako i vrhunski uzbudljivo!

Ovo je bio DAN!

Fizička aktivnost: 5+ (ludo i brzo), emocije: 5+ (ljubav i radost), mentalne aktivnosti 5+ (isključen Kritičar, isključen Pregovarač).

Možda mi to postane način života… U svakom slučaju ću ubuduće češće prihvatati njegve predloge bez razmatranja.

1.5.2017. Odličan, 5. Pluseve brišem pošto nisam htela da pojedem punu šaku trave sa zemljom.

Voli vas Aisling d'Oiche Ghealai

PUT KOJOTA: 6. dan

Izazov: da prihvatam sve predloge i sugestije, na sve odgovaram sa „da“, bez preispitivanja i pregovaranja. Tj. da budem „yes woman“ 😉

Za ovu vežbu sam saznala pre oko godinu i po dana od naguala Učua i toliko dugo sam je i izbegavala 🙂 Nije mi baš sasvim jasno šta je uzrok tolikog otpora, verovatno nisam bila spremna da se privremeno odreknem potpune kontrole nad svojim životom. Izgleda kao da sam za 37 godina dobro uvežbala da usmeravam svoje dnevne aktivnosti tako da odgovorim na sve obaveze, a i da mi bude prijatno, sve u svemu da budem zadovoljna. A pošto ja najbolje znam šta treba da uradim, kao i šta mi najviše prija, zašto bih prepustila odluke drugima?

Hehe, čini mi se da je najbolje kod ovih izazova što pokazuju da ništa nije onako kako izgleda 🙂

Kada na sve odgovarate sa „da“, uopšte niste marioneta bez volje, ideje i kontrole. U stvari, učestvujete u svom životu kao deo tima koji radi na nekom kreativnom procesu – više ljudi uvek dovodi inventivnost na viši nivo.

Nije se desilo ništa spektakularno, ali sam imala divan dan, ispunjen mnogo raznovrsnijim aktivnostima nego što je uobičajeno (od kojih na polovinu verovatno ne bih pristala da nije bilo izazova:)) i što je najbolje od svega, ceo celcati dan sam bila opuštena i srećna. A znam i zbog čega – ne samo zato što je bilo lepo i interesantno, nego zato što sam bila potpuno oslobođena od osećaja odgovornosti.

Danas (2.5.) Odličan, 5. Jeste da kasnim sa objavljivanjem, ali sam se usudila na veliki korak.

Voli vas Aisling d'Oiche Ghealai

P.S. Hvala od srca Žarko i Maki što ste istrajno zloupotrebljavali moju rešenost da na sve odgovaram sa “da” čim ste za nju saznali 😀 ❤

PUT KOJOTA: 7. dan

Današnji izazov: da se ne ljutim ni na koga i ne kačim za sitnice. Bilo je toliko lako da sam dodala još, npr. da ponesem kišobran (kišobran nosim samo ako već pada kiša kad izlazim iz stana), da ne budem u belom na meditaciji (uvek vodim meditacije u belom) i sl. Prelako. Ali ne zato što sam ja dobra nego zato što više od 10 godina uhodim svoj ego a po prirodi sam prilično namćorasta, pa sam imala prilike da uvežbam praćenje svojih emocija i reakcija.

I tako, dok sam kasnila na kafu sa Radgost i mislila kako sam totalni kreten što ne mogu da stignem na vreme koliko god da se trudim, setila sam se da današnji izazov treba da uključuje i mene, što znači da je zabranjeno da se ljutim što kasnim 🙂

Bio je to lep osećaj, oprostiti sebi slabosti. Baš lep, kao kad skinete jako težak ranac koji ste dugo nosili…

Danas, 3.5. Vr. dobar, 4. Zbog kašnjenja, a i što mi je trebalo 10 min. da se setim da je danas i Aisling pošteđena od kritike.

Pozdravlja vas Aisling d'Oiche Ghealai

PUT KOJOTA: 8. dan

Odmor!

Nije lako biti „uključen“ non-stop. Juče sam osetila da sam se umorila, ali sam pomislila da sam možda malo lenja, da treba to da prevaziđem i nastavim istim tempom. Imala sam na akademiji profesorku klavira koja je kao skener mogla pogledom da probije sve naše barijere i maske i čini mi se da je znala sve o nama. To je zloupotrebljavala na najsurovije načine, pa je meni tako jednom dreknula: „Lenj mozak!“ 😀 Istina je da imam sklonost da se štedim kad god mi se ukaže prilika (da se izrazim malo kulturnije) ali sad stvarno nije to u pitanju.

Čak i tokom dana kada su mi izazovi bili da sve odluke prepuštam drugima („yes woman“ i sinkov dan), morala sam da budem pažljiva da ne počnem da dajem predloge ili sugestije – takve reakcije se automatski nameću. Osim toga, ispostavilo se da dnevni izazovi ne iščezavaju nego se akumuliraju 🙂 tj. pored dnevnog izazova, ostaju mi u svesti i izazovi od prethodnih dana, tako da iz dana u dan vodim računa o sve više stvari. Juče npr. osim što se nisam ljutila, nisam ni kritikovala, spremala sam salatu svesna života u njoj, prihvatala Žarkove predloge bez preispitivanja, ispunjavala sinkove želje i trudila se da ne zakasnim. Ne zato što sam tako htela, nego to jednostavno tako ide.

Zato mi je bio potreban odmor, da udahnem; i da sagledam poslednjih 7 dana. I kako to Zakon Prirode nalaže, sve se sleglo i razbistrilo, pa mi je postalo jasno da sam već postigla ono što sam htela: živim svesno. Živim svaki trenutak potpuno. Još samo da se priviknem na to, da mi ne bude zamorno, ali pretpostavljam da je to samo stvar vežbe 😉

Produžavam Put Kojota na 24 dana – na svakih 7 dana dodajem po jedan za odmor i rekapitulaciju.

Vidimo se sutra, uz novi izazov 🙂

Pozdravlja vas Aisling d'Oíche Ghealaí

P.S. Stigla sam na vreme! Tačno po dogovoru i niko me nije čekao. Nadam se da mi se nije slučajno omaklo.

 

Nastavak

PRATITE NAS

www.huginnmuninn.net

fb stranica Huginn & Muninn – preobražaj kroz rune

 

Logo bela slova

copyright

Advertisements

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s

Create a website or blog at WordPress.com

Gore ↑

%d bloggers like this: